UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

Interdisciplinarne studije

Višemedijska umetnost

Doktorski umetnički projekat:
Umetnost na internetu,

contraart.com - virtuelna instalacija

autorka :

Katarina Kaplarski

mentor:

Vladan Radovanović, profesor

Beograd, decembar 2012.

PRIKAZ KLJUČNIH STRANICA TEORIJSKOG TEKSTA DOKTORSKOG UMETNIČKOG PROJEKTA

LINK KA KOMPLETNOM TEKSTU NA ZAHTEV : [email protected]

Apstrakt

Moja osnovna pretpostavka je da internet nije samo virtuelni mimezis postojećih medija i digitalna transkipcija podataka iz realnog okruženja (sredstvo za kopiranje realnosti), već da je internet omogućio nove koncepte stvaralaštva koji destabilizuju tradicionalne postavke autora, kreativnosti, forme i originalnosti.

U prvom delu ovog teksta pozabaviću se opisom moje poetike, opštim aspektima umetnosti novih medija i smeštanjem internet umetnosti u društveni, istorijski i estetski okvir. Takođe ću se pozabaviti plasiranjem umetničke prakse izvan umetničkih institucija, odnosnom novim mogućnostima samo-promocije, izlaganjem na sopstvenim web sajtovima ili u okviru projekata institucija umetnosti na mreži .

Neka od pitanja kojima sam se bavila u istraživanju : kako plasirati rad kao umetničko delo u meta-prostoru, koje su to forme u okviru kojih se ova produkcija kreće, koja je razlika između umetnosti na internetu i internet umetnosti, šta su to ograničenja a šta mogućnosti interaktivnosti i digitalnog automatizma.

Kako internet umetnost podrazumeva određenu vrstu interaktivnosti (nekad delimičnu, a nekad kompletnu), razmotriću i ovaj važan aspekt komunikacije sa publikom, kao i istorijski okvir u vezi sa praksama i teorijama novih medija relevantnim za moj rad.

U poslednjem delu teksta ću detaljno prikazati istraživački put koji je vodio ka finalizaciji praktičnog rada (višemedijski web sajt i celokupni projekat u galeriji: “Contraart.com – virtuelna instalacija”) kroz nekoliko studija slučaja, oslanjajući se pre svega na dijaloge koje sam vodila sa mentorom, na oblasti i literaturu koje su me zainteresovale tokom doktorskih studija, ali i na lično iskustvo i razmišljanja.

Projekat “Contraart.com – virtuelna instalacija” koji je rezultat višegodišnjeg istraživanja naglašava ulogu znanja (baze podataka) na internetu i mogućnosti raslojavanja umetničkog dela korišćenjem hiperlinkova ka slobodnim resursima na mreži.

Postavljen je kao tranzitna situacija između realnog i digitalnog prostora, sa ciljem da na taj način istakne razlike i sličnosti ovih platformi, kao i značajne mogućnosti hipelinkova, odnosno hiperteksta koji povezuju ova dva prostora u kojima nastaje, postoji ili se upravo događa umetnost.

Abstract in English

My basic assumption is that internet is not only virtual mimesis of the existing media or real world data digitalisation (a tool for reality backup), but that internet enables new creativity concepts that destabilize traditional perception of the author, creativity, form and originality.

In the first part of this text I will give explanation about my poetics and I will focus on general aspects of new media art and on social, historical and esthetic context of the internet art. I will also give some notions about artistic practice outside the art institutions, new means for self-promotion by exibiting artworks on personal web sites or within online art institutions.

Some of the questions in the scope of my research were: how to indentify works of art in the meta-space, what are the formal frameworks of this production, what is the difference between art on the internet and internet art, what are limitations and possibilities of interactivity and digital automatism.

Since internet art assumes a certain kind of interactivity (partial or complete interactivity), I will also make an overview of this important aspect of communication with audience, including the historical framework of new media practices and theories related to my work.

In the last chapter of this text I will show a detailed history of the concept development that led toward finalization of the practical work (multimedia web site and complete project in the gallery:“Contraart.com-virtual installation”) through several case studies, reffearing to conversations I have had with my thesis supervisor, various literature and my personal fields of interest, experience and thoughts.

Project “Contraart.com-virtual installation” as a result of many years of research emphasizes role of knowledge (data base) on internet and possibility of layering artwork with refferential hyperlinks towards the web content. Project is presented as a transitional situation between real and digital space, pointing to differences and similarities of these two platforms, as well as important possibilities of hypertext and hyperlinks as connections between these two spaces where the artwork has existed or it is now becoming.

Uvodna razmatranja

Višemedijski projekat u okviru contraart paradigme je inspirisan višemedijskim praksama, web prezentacijama, medijskim i komunikološkim fenomenima od nastanka interneta do današnjih dana. Internet umetnost i umetnost na internetu (digitalna umetnost u širem smislu) obuhvataju široku oblast i uključuju brojne druge paradigme izvan digitalne umetnosti i novih medija, a nelinearnost internet medija otežava fokus, tako da se teme, tokom istraživanja konstantno prepliću, upliću, nadovezuju jedna na drugu.

Razlika između internet umetnosti i umetnosti na internetu je u tome što se internet umetnost koristi protokolima interneta i postoji jedino na internetu, a umetnost na internetu je formi prezentacije umetničkih dela iz drugih oblasti umetnosti: video, muzika, dokumentovani performans, reprodukcije slika, fotografija, skenirani crteži itd. Umetnost na internetu podrazumeva i dela nastala u digitalnim medijima, koja nisu vezana za internet već mogu da se gledaju i sa cd-a ili hard diska: digitalna fotografija, grafika, animacija, generativna slika, digitalne muzičke kompozicije itd.

Linearno objašnjavanje bilo koje teme koja se pojavi na internetu je komplikovano zbog nelinearnosti medija.

Kada sam predala predlog teme za doktorsku tezu 2009. internet je imao malo drugačije „lice“. Tema umetnosti na internetu do tada još nije obrađivana na našem Univerzitetu. U međuvremenu, dok sam ja radila istraživanje i konsultacije sa mentorom, mnoge stvari su se promenile. U studiji slučaja, u poslednjem poglavlju, jedan od pravaca na kojem sam radila, a koji sam odbacila zbog tehničkih problema je sada moguć za izvođenje, jer se Youtube platforma usavršila i uvela servis živog prenošenja (livestreaming).

Problematika koja je postavljena pred mene kao kandidata za doktorat je bila pisanje teksta, istraživačkog rada u vezi sa praktičnim, odnosno konkretnim umetničkim delom koje, po propisu mora imati javno prikazivanje. Kako je ovaj tekst osnovna komponenta doktorske disertacije, ja sam njegovu važnost istakla kroz jednu video komponentu u svom praktičnom radu, gde se simulira dijalog u chatroom-u, između mog mentora (profesor Vladan Radovanović) i mene. Rad sa mentorom je veoma važan pri izradi doktorskog rada, a ja sam imala sreću da radim sa profesorom Radovanovićem na ovom projektu, pionirom višemedijske i digitalne umetnosti, tvorcem termina vokovizuel.

Budući da je tema mog rada umetnost na internetu, koja je sama po sebi javna, javno prikazana (dovoljno je da prosedite link – URL [uniform resource locator, konzistentan sistem adresa putem kojih se pristupa dokumentima na svetskoj mreži] koji je otvoren, nije zaštićen lozinkom), pitanje prezentacije internet umetnosti i propisa koje zadaju umetničke i školske institucije se nametnulo samo od sebe. Nije bilo moguće samo proslediti link ka web sajtu komisiji, a puko izlaganje kompjuterskog monitora u galeriji nije predstavljalo opciju kojom bih bila zadovoljna. Prostor galerije me je izazivao da izložim konflikt ove dve sredine . Na kraju su se sredine pomirile i saživele u galeriji, kreirani su fini odnosi među izloženim komponentama, ali se ovaj tekst i istraživanje u najvećoj meri odnose na komponentu sa interneta , umetničko delo koje stoji na web adresi www.contraart.com i koje je neprekidno javno izloženo (osim u slučaju da padne hosting server).

“Contraart.com - virtuelna instalacija” je višemedijsko delo koje paraleno ostvaruje svoju egzistenciju na internetu i u galerijskom prostoru. Uporedni odnos postojanja dela na ove dve platforme (virtuelna i realna) mi je poslužio kao kritički parametar za analizu pojma umetnosti novih medija (ovde mislim na umetničku praksu koja se tiče digitalnih medija), njihovu prezentaciju i način percipiranja u odnosu na parametre „tradicionalnog“ [Koji se ne tiču digitalnih medija] višemedijskog dela.

Mogli bismo reći da se umetnički doktorski projekat sastoji od jedne materijalne (ovaj tekst koji će biti odštampan i povezan, formiran u opipljivi artefakt.) i tri “virtuelne” komponente: jedan web sajt i dve video projekcije koje su međusobno povezane, ali mogu da se posmatraju i odvojeno (njihova veza nije uslovljena, a njihova forma može biti usitnjena na više zasebnih samostalnih celina.)

U početku sam razmišljala samo o dve komponente: o umetničkom web sajtu i o pisanju teksta. Web sajt sam predvidela kao formu digitalne galerije, koja simulira protokol i događanje u realnom galerijskom okruženju. U predlogu za temu teze sam razradila plan otvaranja i izlaganja virtuelnih izložbi. Međutim, u tom konceptu nije postojala jasna veza između realne i virtuelne galerije. Nije postojala ideja da li treba izložiti još nešto u galeriji, pored web sajta.

“Contraart.com - virtuelna instalacija ” je na internetu, u galeriji, u tekstu, hiperlinkovana ona je edukativna, otvorena, transparentana, istovremeno intimna i formalna.

Internet umetnost (u najširem smislu) postavljena u galerijama je dislocirana umetnost. Ona je postavljena i dostupna korisnicima putem računarske mreže, tako da nije neophodan odlazak u galeriju da bi se posmatralo umetničko delo sa interneta.

Takođe postoji pitanje da li se internet umetnost (i uopšte umetnost kreirana putem digitalnih alata) može zvati umetnošću ili nam je potrebna neka nova terminologija?

Diskurs umetnosti novih (digitalnih) medija je svakako još uvek u fazi ”ranog detinjstva“ . Lev Manovič u jednom intevjuu [Daniel Palmer , Australian arts newspaper], govoreći o svojoj knjizi „Language of New Media“ prepoznaje potrebu za novim terminološkim rečnikom kojim bi se služili stvaroci novih medija, ali i dizajneri, studenti, kritičari koji govore o novim medijima. Kada govorimo o slikarstvu koristimo izraze “kompozicija”, “površina”, “koloracija”, a u razgovoru o filmu koristimo termine “zaplet“, “kinematografija”, “montaža”.

U novim medijima, diskurs se kreće u dva ekstremna pravca : u pravcu tehničkog rečnika (fleš animacija, jpeg slika, saturacija, kompoziting…) i u apstraktnom teorijskom pravcu koji je okrenut terminologiji poput “rizoma “ i “ simulacije”.

Internet umetnost je sastavni deo novomedijske, digitalne umetnosti koja još uvek nema uspostavljenu terminologiju i jasnu formu percepcije.

Internet umetnost je istovremeno i umetnost i tehnologija. Tehnologija internet umetnosti podrazumeva poznavanje internet protokola, ali i poznavanje programskih jezika. Poznavanje tehnologije je potrebno od strane publike, jer se dela internet umetnosti bez razumevanja tehnologije ne mogu sagledati, što nije slučaj sa većinom drugih umetničkih oblasti [Za posmatranje slike, skulpture, video umetnosti nije neophodno poznavanje tehnologije medija, osim u slučajevima kada je tehnologija tema dela]. Internet umetnost se oslanja na umetničku estetiku i istorijski kontekst, ali se istovremeno oslanja i često referira na programersku estetiku. Umetnici su često i programeri svojih digitalnih radova. Zapravo, postoji ceo set kompjuterskih jezika koji spada u kreativno kodiranje [Upotreba komjuterskih jezika za umetničke instalacije, video projekcije, interaktivni video, interaktivne zvučne instalacije itd.]. Veza tehnologije i estetike je u svakom digitalnom projektu uslovljena.

Novi mediji su otvorili nove, digitalne prostore koji imaju šupljine, softverske bagove kroz koje hakeri prolaze i menjaju sisteme, gde je stalno prisutan faktor egzistencijalne nestabilnosti (ono što smo sada pročitali na web stranici, za par minuta može da nestane iz bilo kojih razloga) ali i faktor socijalne fleksibilnosti (kreiranje alter ega, objavljivanje vladinih dokumenata – wikileaks, simulacija drugog života sa sopstvenim ekonomskim sistemom – second life , itd.)

Mislim da su upravo ovi faktori spone koje nas drže u blizini tradicionalne postavke umetnosti i umetnika (ali i celokupnog društvenog uređenja). U strahu od potpunog odvajanja od stvarnosti, umetnici se i dalje čvrsto drže digitalizovanih predstava poznate , opipljive stvarnosti, te se web stranice i dalje “čitaju” kao listovi knjige, gledaju se youtube “kanali” (koji simuliraju personalizovani TV program, itd.)

Moja pretpostavka je da se ljudi još uvek ne usuđuju da sagledaju digitalni prostor iz drugačijeg ugla. Takođe je teško zamisliti koji će sledeći veliki pomak u tehnološkom smislu da izmeni (i na koji način) lice interneta ili naša lica. Najzanimljivije tehnološke aniticipacije možemo pronaći u naučno-fantastičnoj (science fiction) literaturi. Brilijantan primer interpretacije vrtoglavog tehnološkog i mentalnog (misaonog) pomaka kroz digitalizaciju medija, ali i sajbergenetiku se može pročitati u knjizi Vilijama Gibsona – “Neuromanser“ [William Gibson – Neuromancer, Ace Science Fiction 1984]

Teško je precizno predvideti tehnološki napredak, ali u nekim delima vizionara iz prošlosti poput dela “Dvadeseti vek, Električni život”, Albera Robide [Le Vingtième siècle. La vie électrique (1890)] zaista možemo prepoznati nagoveštaje naše tehnološke svakodnevnice. Međutim, ovo nije tema kojom ću se dalje baviti. Tema kojom ću se baviti je uticaj interneta na savremenu umetnost, stepen interaktivnosti koji se ostvaruje između publike i dela, hiperlinkovani tekst, kao i nova pozicija kreativca kao samostalnog promotera svojih radova (pitanje postavke linkova ka sopstvenom radu na relevantnim, institucionalnim web sajtovima, promovisanje umetnosti i dizajna na internetu).

Metodologija

“My aim is to show the visible as possibility in a state of perpetual becoming.”

Yaacov Agam

“Moj cilj je da prikažem vidljivo kao mogućnost u stanju trajnog nastajanja“

^Jakov
Agam

Izradu umetničkog dela i pisanje teksta sam započela paralelno. Zapravo od prvog trenutka, od prvih skica vizuelne poezije koju sam nameravala da pretvorim u višemedijsko delo – vokovizuel, nametala su se određena teorijska pitanja i odgovori. Tokom konsultacija sa mentorom, mnogo puta sam menjala tok izrade rada, što je rezultiralo pokretanjem novih pitanja i zahtevalo novu literaturu. U Studiji slučaja je prikazan tok izrade umetničkog rada, sa ilustracijama i referancama ka literaturi i radovima koji su inspirisali datu postavku.

Prvi deo teksta sam posvetila opštim mestima kojih se tiče ovaj rad: umetnosti, vokovizuelu, interaktivnosti, definisanju interneta i nove pozicije autora i publike, kao i ulogu institucija u umetničkoj praksi. Navela sam radove koji su srodni mojoj poetici, ali navela sam i teorije i radove koji su bitni za shvatanje raznovrsnosti pristupa koja je karakteristična za umetnost novih medija. Namera mi nije bila da se bavim definisanjem medijskih pojmova ili da pravim nove prelome istorijskog toka. Pridala sam značaj analizi pojma interneta, interaktivnosti, hiperteksta i remedijacije, ali i terminu koji sam 2004. sama skovala: contraart, terminu koji je odgovarao mojoj poetici i nameri da umetničku praksu uputim ka platformi digitalnih medija. Umetnički rad je morao da bude uzročno povezan sa internetom i webom kao medijem, tako da sam tokom razvoja koncepta mnoge moguće situacije odbacila, jer nisu bile opravdano uključene u internet umetnost, ili im je nedostajao višemedijski karakter.

U sklopu ovog rada su priložene brojne ilustracije i hiperlinkovi prema mojim arhiviranim web sajtovima i dokumentima koji su mi poslužili kao izvor literature. Najveći deo literature i ilustracija sam pronašla na internetu i inkorporirala u svoj tekst, poput remiksa koji sam izvršila u praktičnom radu svog materijala sa video klipovima i zvukom pronađenim na Youtubeu i drugim web sajtovima.

Trudim se da u radu budem iskrena, ali ne i direktna.

U izvođenju radova volim da delujem samostalno. Iz tog razloga se do sada nisam bavila digitalnim automatizmom, niti sam praktikovala napredne programske funkcije. Uglavnom koristim software koji mi je dostupan, koji koristim u profesionalnom radu, kao dizajner interaktivnih medija.

Contraart

Contraart - lična poetika (teorije i teritorije)

„Zašto se zove contraart? Na koje teorije se oslanja?”

Prof.Vladan Radovanović

Odgovor na drugo pitanje prof. Radovanovića još uvek nemam. Jedino što mogu je da objasnim zašto se zove contraart, odnosno kako sam došla do tog termina i na koji način ga primenjujem.

Contraart je termin koji sam izmislila kada sam započela rad na svojoj internet prezentaciji-web sajtu pri kraju magistarskih studija (koje su se nekoliko godina kasnije pretopile u doktorske). Na samom početku koncipiranja web sajta bilo je potrebno definisati i zakupiti ime domena. Namena web sajta je bila prezentacija mojih umetničkih radova, odnosno prezentacija moje umetnosti na internetu. Nisam želela da koristim svoje ime i prezime u domenu, već da zauzmem jedan širi, umetnički kontekst. Zbog prirode umetničkog razmišljanja, koje sam oduvek smatrala drugačijim u odnosu na razmišljanja ne-umetnika, zbog potrebe da stalno sumnjam, izazivam, izvrćem sve o čemu razmišljam, umetnosti sam dodala prefiks contra. Pretražila sam web pomoću Googla i zvaničnih registranata domena i pošto je contraart.com bio slobodan domen, njega sam izabrala i zakupila. Naravno, moguće je posedovati beskonačan broj domena i moguće ih je usmeravati na istu stranicu, kreirati poddomene praviti mnogobrojne web sajtove, ali ja sam želela da imam specifičan termin kojim ću označavati svoju umetnost na webu. [U slučaju da se kreira domen ekstenzija .art, idealno ime domena za moj web projekat bi bilo art.contra.art.]

Odlučila sam da koristim engleski jezik na web prezentaciji, jer je to jezik weba u sadržaju i u formi (najveći deo koda uključuje engleski jezik – čak je i HTML baziran na njemu).

L'ART pour L'ART contre L'ART

Art has been countered since the earliest days, but never so vivid and polite. Counterpoint of all people involved in business of art has been superimposed to the wandering spirits of art consuming people looking for their room in the culture universe.

DADA movement at the beginning of last century radically changed the foundations of art - by introducing self criticism into art-media, by placing representation instead of simulation, by inventing and combining NEW media, deconstructing OLD media...

ART has turned to itself >>>>>>> : <<<<<<<

ART [existing] for ART [playing] contra ART

cONTRAart is therefore a term for the [post]modern art tendencies and contemporary means of artistic expression.

cONTRA artist is explaining, experimenting and inventing new approaches to the post-modern artistic discourse.
Especially today when we have net-art, video-art, easy accessible software, cameras, data transfers, mobile communications >>>>

It became easy-to-be-an-artist, trendy-to-behave-as-artist and easy-to-make-ART.For example, Art theory that derived from [and was referenced to] art, now days is dictating art-market and became, in post-modern era ART itself [conceptual art].

CONTRAart in post-modern society couldn't possibly be considered as an art-movement. Hyper production and large diversity of postmodern art created an
art brand: cONTRAart

Koncept contraarta sam postavila još na prvoj verziji web sajta, na stranici contra-concept. Međutim, u tom tekstu nisam dala objašnjenje i definiciju samog pojma, već sam objasnila svoje viđenje savremenih umetničkih tokova. Pod uticajem rada u marketinškoj industriji, ovom terminu sam dodala funkciju art brenda. Pojam brend je na Wikipediji objašnjen kao “ime, termin, dizajn, simbol, ili bilo koja druga osobenost koja identifikuje specifičnu razliku neke robe ili usluge prodavca, od robe ili usluge drugih prodavaca”. [A brand is a "name, term, design, symbol, or any other feature that identifies one seller's good or service as distinct fro of other sellers” - http://en.wikipedia.org/wiki/Brand]

tekst iz arhive web sajta contraart.com sa web stranice contraconcept.html

Termin contraart je vrsta etikete koju sam primenjivala na svoja umetnička dela predstavljena na internetu, to je ključna reč (key word) koja je u pretraživaču (search engine) trebalo da usmerava na moj web sajt, koja je zastupljena u svim meta-tagovima [Meta tagovi, ili meta-podaci su elementi koji se upisuju u HTML da bi obezbedili strukturisane meta-podatke o web stranici, a da bi ih pretraživači lakše indeksirali i krajnji korisnici lakše došli do relevanog sadržaja. Obično se postavljaju u head sekciju HTML koda. ( <meta name="keywords" content="contraart" >)] sadržaja koji sam postavljala na web. Taj termin sam koristila i pri kreiranju drugih stranica na web-u, kao korisnik društvenih mreža, blogova i dr. contraart-Twitter, contraart-Youtube, contraart-Flickr, contraart-Pinterest, contraart-Facebook.

Pronalaženje termina contraart su, dakle, prouzrokovali internet protokol koji podrazumeva upotrebu ključnih reči u dizajnu sadržaja i koda web sajta

[Korišćenje ključnih reči na internetu je strategija poznata kao Search Engine Optimization –SEO (strategija optimizacije pretrage) i služi za lakše indeksiranje i pristup web sadržaju. Danas se SEO razvio u specifičnu granu online marketinga, jer ključne reči mogu da se zakupljuju. ] i proces kreiranja imena domena.

Contraart je sastavni deo imena domena, ali i funkcionalna „tesktualna etiketa“ na webu koja generiše hiperlinkove preko pretraživača do web stranica gde se nalazi prikaz mojih umetničkih dela – umetnosti na internetu.

Kao što sam već napomenula, prefiks CONTRA je prizašao iz drugačijeg ugla posmatranja umetnosti. Sve se promenilo u umetnosti, a ipak je ostala umetnost. Druga pozicija autora i publike, beskonačne mogućnosti eksperimentisanja sa formom, softwareom, u komunikaciji, hiperlinkovima. Umetnost na internetu je nestabilna, jer umetnost mora da bude institucionalizovana, a na internetu to nije. Mora biti prikazana, mora biti objašnjena. Istovremeno, ova umetnost je samoodrživa, sadrži instituciju u sebi (mislim na praksu promocije putem ličnih online galerija i umetničkih identiteta koji se sami inaugurišu i promovišu na internetu, poput moje platforme contraart.com).

U svom radu se zadržavam u vremenu ovde i sada, ne pokušavam da anticipiram budućnost. Delujem u okvirima svoje tehnološke svakodnevnice i oslanjam na sopstveno iskustvo višemedijske umetnice i internet dizajnerke. Često pokušavam da pomerim granice percepcije umetničkog dela, jer se i zahtevi i očekivanja publike menjaju. U svojim radovima težim da uvedem edukativni segment i transparentnost stvaralačkog procesa.

……………………………………..……………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Finalni koncept: “Contraart.com – virtuelna instalacija”

Prikazivanje umetnosti na internetu u okviru galerijskog prostora je jedan od aspekata umetnosti na internetu kojim se bavim u okviru moje doktorske teze. Virtuelni karakter umetničkih radova koji se plasiraju na internetu često ograničava galerije na prikazivanje radova na računarima. Izloženi video radovi se proširuju kroz digitalni prostor putem sopstvenog mobilnog interfejsa ili instaliranog računara u galeriji. Poput audio aparata koji pomaže posetiocima muzeja da saznaju više o slikama koje posmatraju (u Luvru ili bilo kom drugom velikom muzeju), publika će otkriti dodatne višemedijske sadržaje koji se odnose na vizuelne postavke u galeriji.

- Višemedijsko delo “Contraart.com- virtuelna instalacija” je inspirisano višemedijskim praksama, web prezentacijama, medijskim i komunikološkim fenomenima od nastanka interneta do današnjih dana.

- Projekat se sastoji od dva video rada koji svoju funkciju proširuju na internetu.

- Jedan video je vokovizuelna poetična forma, a drugi je u formi dijaloga – simulira razgovor u chatroom-u između prof.Radovanovića i mene.

- Odnosno, projekat se sastoji od višemedijskog sadržaja na web sajtu i video radova koji se projektuju u galeriji.

- Na web sajtu publika može da pogleda video rad koji se krije iza svakog stiha i da otvori dodatne linkove koji se odnose na video.

- Na web sajtu publika može da otvori i pogleda teorijski tekst koji je linkovan sa video-dijalogom.

- Pesme su naizgled romantične i jednostavne, ali meta-šetnja kroz linkove otkriće niz kritičkih osvrta na društvo i medije koji utiču na formiranje svesti ljudi o ljubavi, o sopstvenom identitetu, o snovima itd.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

REČNIK TERMINA

Action script

Programski jezik koji se koristi u razvijanju websajtova, online igrara I drugog softvera koji targetira web.

Aplikacija

Softverska aplikacija, web aplikacija

Avatar

Termin Avatar potiče iz Hindu tekstova tumači se kao “inkarnacija“, u Engleskom jeziku avatar znači “otelotvorenje“, telesna manifestacija božanskog. U virtuelnim zajednicama avatar je alternativna reprezentacija korisnika kompjutera ili njegov alter ego, može biti u formi trodimenzionalnog modela, dvodimenzionalne ikone korišćene na internet forumima, ili tekstualni opis ranih MUD sistema (Multi-User Dungeon,Multi-User Dimension i Multi-User Domain)

Blog

Kovanica nastala od termina web log, vrsta web dnevnika.

Browser

Softverska aplikacija za prikazivanje sadržaja na webu, internet prikazivači.

Chatroom

Termin označava tehnologiju online komunikacije u realnom vremenu putem instant poruka, online foruma ili u okvirima grafičkog okruženja.

Domen

Identifikaciona niska znakova koja služi za pristupanje web sadržaju.

Hosting (web hosting)

Hosting servisi omogućuju klijentima postavljanje sadržaja na web tako što im ustupaju prostor na posvećenim web serverima.

Internet protokoli

Komunikacijiski protokoli za umrežavanje računarskih mreža (IP), transport podataka (TCP), tumačenje podataka (HTTP) na internetu.

Korisnik (user)

Ljudski ili softverski agent koji koristi kompjuter ili mrežni servis.

Mash-up

Digitalni media fajl koji je nastao kombinovanjem postojećih digitalnih radova.

Online/offline

Prvobitno značenje uključen, isključen, se u kontestu mreže koristi kao izraz za prisustvo ili odsustvo (kao korisnik) na webu.

Open source

Slobodna distribucija dizajna i implementacije u programiranju i produkciji.

QR kod

Quick response kod, zasnovan na bar kodu, etikete koje tumače optički čitači, tako da pružaju dodatne informacije o etiketiranom objektu.

Screenshot, snapshot

Slika koja prikazuje trenutnu grafičku situaciju na ekranu kompjuterskog monitora.

Software

Kolekcija kompjuterskih programa i podataka koji daju instrukcije kompjuteru o tome kako i šta da radi.

Surfovanje (net surf)

Pretraživanje weba.

Template

Uzorak koji može lako da se modifikuje. Česta pojava u web dizajnu, jer je kod lakše modifikovati nego pisati od početka.

URL

Uniform resource locator, konzistentan sistem adresa putem kojih se pristupa dokumentima na svetskoj mreži (na webu).

Web

eng. mreža, javno lice interneta

Web sajt

Prezentacija na webu , kojoj se pristupa putem specifične web adrese – URL.

Wi fi

Bežična internet konekcija.

.Wikipedia

Slobodna online enciklopedija koju uređuju internet korisnici.

Youtube

Video servis na webu.

BIOGRAFIJA/ Katarina Kaplarski

Katarina Kaplarski je rođena 21. juna 1977, i tom prilikom, na samom početku leta, dobila je neodgovarajuće ime Snežana, koje je 29 godina kasnije, u februaru , u sred zime, promenila u Katarina.

Njeno interesovanje za likovnu i muzičku kulturu počelo je u ranom detinjstvu, te je već sa 16 godina zakucala na vrata Likovne akademije u Beogradu. Nakon dva neuspela pokušaja da se upiše na slikarski odsek Akademije, upisuje vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti. Ubrzo, posle sticanja diplome, zahvaljujući visokom proseku, upisuje i magistarske studije iz oblasti višemedijske umetnosti na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Magistarske studije pohađa kao stipendista Republičke fondacije za naučni i umetnički podmladak, a 2008. godine upisuje doktorske studije na istom Univerzitetu i nastavlja svoje obrazovanje.

Tokom osnovih studija učestvovala je na brojnim likovnim radionicama u regionu u okviru kojih je istraživala odnos slike i skulpture, boje i forme.

Od 2002. započinje rad na digitalnoj platformi i stvaralaštvo se kreće u okviru digitalnog kolažiranja fotografija , crteža, videa i zvuka. Digitalne kolaže je izlagala na festivalu Terminal00 u Ljubljani.

Tokom magistarskih studija njen rad se okreće ka vizuelnoj poeziji u formi video radova sa originalnom muzikom. Magistarsku izložbu je postavila kao dvostruku video-instalaciju sa originalnom muzičkom kompozicijom u galeriji SKC, 2005. godine.

Od svojih umetničkih aktivnosti bi izdvojila video-performans, izveden u okviru manifestacije Noć Muzeja pod pokroviteljstvom Francuskog kulturnog centra u Novom Sadu i izlaganje video rada « Operacija slika » na festivalu What is white, Mixed Exibition Show, London. Osvojila je godišnju nagradu ULUS-a, za najbolji rad iz oblasti proširenih medija .

Od 2007. radi kao Art Direktor interaktivnih medija (web i mobilna platforma) pri marketinškoj agenciji McCann Erickson, a 2012. počinje da predaje na master programu „Dizajn novih medija“ Univerziteta Metropolitan u Beogradu.

Skica za vizuelizaciju stihova na web projektu contraart.com

LITERATURA I WEBOGRAFIJA

- Vladan Radovanović, Vokovizuel , Nolit, Beograd ,1987

- Vladan Radovanović, Univerzitet umetnosti, skripta za internu upotrebu

- Jay David Bolter and Richard Grusin, Remediation: Understanding New Media ,1999.

- Navas Eduardo, Remix Theory: The Aesthetics of Sampling

- McLuhan : Understanding Media, MIT, 1994.

- Rachel Greene, Internet Art, New York: Thames & Hudson,2004.

- Mark Tribe and Reena Jana ,New Media Art, Tachen,200.9

- Galloway, A.R. Protocol. How control exists after decentralization. MIT Press, 2004.

- Frank Popper , From Technological to Virtual Art

- Donna Haraway, Kiborzi: Mit o političkom identitetu

- Annick Bureaud , Nathalie Magnan , Connexions - art resaux media, Ecole Nationale Superieure des Beaux Arts, 2002.

- Jean-Claude Kaufmann, L'invention de soi. Une théorie de l'identité, Paris : Armand Colin, 2004.

- William Gibson ,Neuromancer, Ace Science Fiction ,1984.

- Albert Robida, Le Vingtième siècle. La vie électrique ,1890.

- Lev Manovitch, Understanding New Media, Published in Betti-Sue Hertz, San Diego, 2007

- Tim Corby , Network Art: Practices and Positions, New York: Routledge, 2006.

- Aleksandra Jovićević, Ana Vujanović, Uvod u studije performansa, Fabrika knjiga, Beograd, 2007.

- Aleksandar Bošković, Critical art ensemble-Digitalni partizani, Centar za savremenu umetnost, 2000.

Eseji i druge publikacije

- Daniel Palmer “intervju Lev Manovitcha “ ,Australian arts newspaper, Real Time, 2001,

- Lev Manovitch, esej, WHAT COMES AFTER REMIX?, 2007.

- Lev Manovitch, esej, Generation Flash 2002.

Webografija

http://en.wikipedia.org/wiki/

http://www.manovich.net/

http://www.ubu.com/

http://www.cyberniklas.de/

http://www.niklasroy.com/project/103/electronic_instant_camera

from wagner to vr

http://www.w2vr.com

douglas davis blog

http://www.douglasdavis.blogspot.com/

bill seaman installations

http://billseaman.com/

introduction to net.art

http://www.easylife.org/netart/

http://www.irational.org/

http://www.ljudmila.org/,

http://www.ljudmila.org/~vuk/

http://wiki.ljudmila.org/Naslovnica

http://www.flong.com/projects/optoisolator/

http://bookchin.net/texts.html

http://artnetweb.com/index.htm

http://artnetweb.com/resource/resource.html

http://remixtheory.net/

curating Media/Net/Art:

http://cont3xt.net/blog/?p=1501

http://www.whitneybiennial.com/

http://whitney.org/Exhibitions/Artport

http://rhizome.org/